Category Archives: Egipat

Kulturno – istorijsko lice Egipta

egipat piramide

Egipatska civilizacija je nastala u dolini Nila pre 3000 godina. Za vreme faraona, nije bilo civilizacije koja se mogla porediti sa egipatskom. Drđava je bila izuzetno snažna sa velikim bogatstvom i sjajnom arhiekturom. Izuzetno povoljan geografski položaj, reka Nil, čiji je Egipat dar. Iz velikog bogatstva i blagostanja, naravno, cveta i kultura i kulturna dobra.

Nema osobe kojoj ne padnu na pamet piramide, kada se kaže Egipat. Ove piramide spadaju u 7 svetskih čuda, i nalaze se kod Kaira na Gizi. Sačinjene su od tri piramide, veoma monumentalne. One su tačnije u gradu Giza, u nekropoli Memfisa (koji je sad predgrađe Kairu). Piramide zajedno sa Sfingom važe za veoma bitnu turističku znamenitost. Kao dopuna, tu je i Sunčev brod, otkriven 1954.godine, na južnoj strani Velike piramide. Smatra se da je brod bio simbol/sredstvo uz pomoć kog je telo pokojnog Keopsa spojeno za zagrobni svet. Mnogi su posvećivali dosta svoje pažnje piramidama u Gizi, kao na primer Napoleon koji je tokom osvajanja Egipta 1798. godine izrekao: “Vojnici, sa vrha ovih piramida posmatra nas četrdeset vekova.” Kada se kaže svetsko čudo, misli se na Veliku Keopsovu piramidu.

Keopsova piramida – sagrađena je po naredbi faraona Kufua (Keopsa su tako zvali Grci), u cilju da to bude njegova grobnica. Isprva je je cilj bio da to bude otmenija verzija mastabe, tj. platforme koja bi bila zaklon kraljevskoj grobnici. Visina piramide je 138m, a dužina joj je 225m.  Ima silazne i uzlazne hodnike. Posle izgradnje, piramida je bila visoka 145m, međutim, vremenom je vrh oštećen. Samo pripreme za gradnju su trajale 20 godina. Bilo je 100 000 ljudi koji su učestvovali u izgradnji. Među njima su bili i robovi. Čak i kada je Nil pravio poplave, i nije se mogla obrađivati zemlja, radilo se. Ugrađeno je 2,5 miliona blokova, koji su od krečnjaka, granita i bazalta, prosečne težine od tri tone. Plafon kraljevskog salona je sagrađen od velikih granitnih blokova, težine preko 50 tona. 

Ulaz u piramidu je na severnoj strani, a u samom središtu piramide je kraljevska grobnica. Sarkofag je sačinjen od crvenog granita, a i zidovi grobnice. Do 19. veka, Keopsova piramida je bila najviša građevina na zemlji. Unutrašnjost Velike piramide je toliko velika da bi u nju stala katedrala Svetog Petra U Rimu i katedrala u Milanu i Londonu. Sa istočne strane piramide se nalaze tri ne tako važne piramide posvećene kraljicama: kraljica majka Heteferes, kraljica Meritites i kraljica Henutsen.Pored Keopsove, tu su i Kefrenova i Mikerinova piramida. Kefrenova je druga po veličini.

egipat sfinga

Sfinga – ovo je statua koja predstavlja ležećeg lava sa ljudskom glavom. Pretpostavlja se da je podignuta tokom četvrte egipatske dinastije, 2600. godine pre nove ere. Sfinga je dugačka 73,5 m, širine 6 m, a  visoka je 20 m.Prema ostacima boje, koja je u ušima, misli se da je statua bila ofarbana u žive boje. Sagrađena je od krečnjačkih blokova, koje su ostale od Keopsove piramide. Bilo je mnogo promena u vidu oštećenja vremenom kod Sfinge. Pošto je klesana u krečnjaku, vremenom su njeni delovi spadali pod težinom peska, kojim je statua zatrpavana. Na internetu, na televiziji se vidi da Sfingi fali nos, širine jedan metar. Prema nekoj legendi se smatra da su ovo oštećenje napravili Napoleonovi ratnici prilikom pohoda. Druga pak legenda kaže da je nos oštetio sufijski fanatik Muhamed Saim al-Dahr, jer je bio ljut zbog seljaka koji su Sfingu poštovali a sve u cilju poboljšanja svojih prinosa. On je zbog toga obešen. Kapetan Đovani Batista Kavidžlija  je 1817 godine je iskopavanjima otkrio je sfingine grudi. Sfinga je 1925. godine u celosti iskopana.

Karnak hram u Luksoru – ovo remek delo zovu još i najvećim muzejem na otvorenom, drugim po veličini religijskim kompleksom na svetu. Potrebni su dani i dani za razgledanje brojnih umetničkih dela i da bi se dočarala grandioznost ovog mesta. Stubovi unutar njega, kao i obelisci su veoma impozantni. Ceo kompleks je završen za 2000 godina. Poznat je po Dolini kraljica i Dolini kraljeva, u kojoj se nalaze 63 grobnice, koje su vekovima plačkane, s obzirom da se u njima nalazi dosta zlata i ostalih dragocenosti, sa kojima su se pokojnici sahranjivali. Izuzetak je Tutankamonova grobnica, koja nikad nije opljačkana.

Oni koji se nađu u Egiptu, a mogu, trebalo bi da iskuse plovidbu Nilom. On preseca Luksor na dva dela. Jako bitna atrakcija na ovim prostorima je Muzej Luksor, a takođe i hram unutar njega, koga su podigli Ramzes II i Amenhotep III i posvetili ga bogu kraljeva Amonu Ra. Zatim Avenija Sfingi, je ulica koja je nekada spajala Karnak sa hramom. 

U Luksoru je izuzetno atraktivan svakodnevni večernji šou “Sound and Light Show”.  U dolini možete obići i Memnosove kolose, hram kraljice Hatšepsut Der Al Baharay. Dolina kraljica krije unutar grobnicu Nefertari.

Ovde se nudi obilazak kući britanskog arheologa Hauarda Kartera.

Ogromno kulturno nasleđe Egipta je nemoguće obići za dva, tri dana. Potrebno je u Egipat otputovati nekoliko puta, i svaki put će biti zadovoljstvo. Letovanje u Egiptu je možda prava destinacija za odomor ove godine ukoliko ste ljubitelji istorije i artefakta egipatske istorije.